Notre Dame je bio na vrhu naše liste mesta koje treba posetiti u Parizu. Kako biti u Parizu, a ne videti jednu od najpoznatijih katedrala? Tog dana, nas četvoro – ja, moja supruga ,Maja i Nevena krenuli smo ka ovoj veličanstvenoj građevini.
Dok smo se približavali katedrali, scena je bila bajkovita. Fasada prekrivena prefinjenim detaljima ostavljala je sve bez daha, dok su deca trčala za golubovima, umetnici crtali, a turisti škljocali kamerama. Nevena, naša ćerka, pridružila se deci u igri, oduševljeno vičući: “Tata, tata, vidi kako lete!” To su trenuci koji ostaju zauvek urezani u sećanju.
Priča o Viktoru Igou i spašavanju katedrale
Dok smo stajali ispred katedrale, nisam mogao da ne pomenem kako je Viktor Igo romanom Zvonar Bogorodičine crkve praktično spasao Notre Dame. Krajem 18. i početkom 19. veka, katedrala je bila u izuzetno lošem stanju – oštećena revolucijama, zapuštena i prepuštena propadanju. Mnogi su je smatrali prevaziđenim simbolom prošlosti, pa se čak razmatralo i njeno rušenje.
Roman, objavljen 1831. godine, poslužio je kao svojevrsni apel narodu i vlastima. Igo je kroz dirljivu priču o Kvazimodu, Esmeraldi i zvonima katedrale uspeo da ljudima dočara ne samo arhitektonsku, već i kulturnu i emocionalnu vrednost Notre Dame-a. On nije pisao samo o građevini, nego o duhu naroda i o potrebi očuvanja identiteta kroz istoriju. Njegova rečenica iz predgovora romana ostala je legendarna: “To je sudbina katedrala: svako delo umetnosti u kamenu završava kao ruina.”
Milica, kao diplomirani filolog, dodala je da je Igo imao specifičan cilj – želeo je da probudi nacionalnu svest o vrednostima francuske baštine. Ona mi je objasnila da je u to vreme Francuska prolazila kroz brojne političke promene i da je fokus na nacionalnoj kulturi često bio zanemaren. Igo je bio među prvima koji su jasno i glasno rekli: “Ako zaboravimo ove građevine, zaboravićemo sebe.”
Roman je izazvao ogromnu pažnju. Ljudi su počeli da dolaze u Pariz kako bi videli Notre Dame, želeći da je dožive onako kako je opisana u knjizi. Popularnost priče bila je tolika da je direktno uticala na odluku vlasti da se katedrala restaurira. Obnova, predvođena arhitektom Eugèneom Viollet-le-Duc-om, započeta je 1844. godine i trajala dve decenije. Viollet-le-Duc je pažljivo rekonstruisao originalne delove katedrale, ali je dodao i neke sopstvene elemente, poput čuvenog tornja koji je kasnije stradao u požaru 2019. godine.
Fascinantno je kako jedno umetničko delo može promeniti sudbinu čitave građevine. Igo nije samo spasao Notre Dame – postavio je temelje modernog koncepta zaštite kulturnog nasleđa. Njegov roman nas podseća da spomenici nisu samo kamenje i cigle, već priče koje pričaju ko smo i odakle dolazimo.
Dok sam posmatrao impozantnu fasadu katedrale, pomislio sam na sve ljude koji su, inspirisani Igovom knjigom, dali svoj doprinos njenoj obnovi. Milica me prekinula iz razmišljanja rečima: “Nije li čudno da bi, bez jednog pisca, danas ovo mesto možda bilo samo praznina na mapi?” Klimnuo sam glavom, svestan koliko moć reči može oblikovati svet.
Čudo fasade i gargojla
Teško je posmatrati Notre Dame, a ne primetiti njene gargojle, statue svetaca i proroka, te čuvene ružičaste prozore koji svetlucaju i spolja. Nevena me je pitala: “Tata, kako su ih stavili tako visoko?” Objasnio sam joj kako su se koristile drvene skele i ručni vitlovi. “Mislim da su najveće gargojle ostavili baš na vrhu,” dodao sam kroz osmeh.
Jedna od najzanimljivijih legendi o gargojlama kaže da su one “živele” samo noću, kako bi štitile katedralu od zla. Po svitanju, pretvarale su se u kamen. Veruje se da je to bila inspiracija za Igoovu priču o Kvazimodu, zvonaru koji je delovao upravo poput ovih kamenih zaštitnika.
Unutrašnja svetlost vitraža
Ulazak u katedralu bio je poseban doživljaj. Visoki svodovi delovali su kao da dodiruju nebo, dok su vitraži osvetljavali prostor neverovatnim bojama. Milica je objašnjavala Neveni da su ti prozori “priče kroz slike”, način na koji su ljudi u srednjem veku učili o Bibliji pre nego što su znali da čitaju.
Nevena je, očarana crvenim i plavim nijansama, pitala: “A gde je princeza?” Bio je to trenutak koji nas je sve nasmejao – čak i u Parizu, Frozen je i dalje bio glavna tema kod dece.
Uspon na zvonike
Nismo mogli da odolimo penjanju na čuvene zvonike Notre Dame-a. Iako smo znali da nas čeka više od 300 stepenika, hrabro smo krenuli. Maja, profesionalna sportistkinja, stigla je do vrha bez problema. Nevena je, s obzirom na svoje četiri godine, bila pravo malo čudo. Ja sam bio najsporiji, ali trud se isplatio – pogled s vrha bio je spektakularan. Videli smo Ajfelov toranj u daljini i beskrajne krovove Pariza koji su blistali na suncu.
Skrivena legenda o zvonima Notre Dame-a
Dok smo uživali u pogledu, ispričao sam porodici zanimljivu priču o čuvenim zvonima katedrale. Najveće zvono, Emanuel, težak 13 tona, ima specifičan, dubok ton. Prema legendi, njegovo zvono sadrži srebro i zlato koje su donirali francuski plemići kako bi mu dali poseban zvuk. Takođe, priča se da je zvono Emanuel zazvonilo samo od sebe 1944. godine kada je Pariz oslobođen od nacističke okupacije – kao znak slobode.
Praktične informacije
Notre Dame se nalazi u srcu Pariza, na ostrvu Île de la Cité, što ga čini lako dostupnim za turiste. Najbliže metro stanice su Cité (linija 4) i Saint-Michel Notre-Dame (linije RER B i RER C), koje su udaljene samo nekoliko minuta hoda. Autobuske linije 21, 24, 27, i 38 takođe staju u blizini. Ako dolazite pešice, možete uživati u šetnji pored Sene, što dodatno doprinosi doživljaju.
Katedrala je otvorena za posetioce od 8:00 do 18:45 (do 19:15 vikendom), dok se uspon na zvonike može obaviti od 10:00 do 17:30, uz poslednji ulazak pola sata pre zatvaranja. Ulaz u samu katedralu je besplatan, ali se naplaćuje penjanje na zvonike, što obično košta oko 10-12 EUR po osobi (deca mlađa od 18 godina ulaze besplatno). Preporučuje se da ulaznice za zvonike rezervišete unapred kako biste izbegli dugačke redove, naročito tokom letnje sezone.
Posetioci treba da imaju na umu da su nakon požara 2019. godine neki delovi katedrale privremeno zatvoreni zbog restauracije. Trenutno je moguće obići njen eksterijer, kao i deo unutrašnjosti, dok su zvonici ponovo dostupni uz posebne mere opreza.
Za one koji žele da unaprede svoju posetu, dostupni su i audio vodiči na više jezika, kao i tematske ture koje objašnjavaju istoriju i arhitektonske detalje. Takođe, preporučuje se da ponesete udobnu obuću, jer penjanje na zvonike uključuje preko 300 strmih stepenika, a liftovi nisu dostupni.
Na kraju dana
Na kraju dana, dok smo šetali uz Senu, pravio sam retrospektivu. Notre Dame nije samo simbol – t nego je i mesto gde se prošlost i sadašnjost prepliću. Turisti i PArižani, umetnici i deca, svako može pronaći nešto što ga inspiriše.
Za Nevenu, najvažniji su bili golubovi i boje vitraža. Za Milicu i Maju, priča o Kvazimodu i monumentalnost katedrale. Za mene, to je bio jedan lep porodičan dan.
0 Comments