Spektakularna krađa kraljevskih dragulja

U nedelju ujutru, 19. oktobra 2025. godine, Luvr u Parizu postao je poprište jedne od najsmelijih pljački u istoriji muzeja. Četiri maskirana napadača izvela su spektakularnu akciju, odnoseći osam kraljevskih dragulja neprocenjive vrednosti u operaciji koja je trajala svega četiri minuta.

Anatomija pljačke

Napad je izveden u 9:34 ujutru, ubrzo nakon otvaranja muzeja. Lopovi su upotrebili kamion s hidrauličnom dizalicom kako bi pristupili prozorima Galerije Apolona na prvom spratu. Obučeni u reflektujuće žute jakne, uz maske i ugaone brusilice, probili su staklo i ušli u prostoriju poznatu po najvrednijim komadima francuskog krunskog nakita.

U galeriji su razbili vitrine i odneli:

• Tiaru i ogrlicu kraljice Marije-Amelije i kraljice Hortense (safirni set)
• Minđušu iz istog kompleta
• Smaragdnu ogrlicu imperatrice Marije-Luize
• Par smaragdnih minđuša
• Relikvijarni broš
• Tijaru i korzažnu mašnu imperatrice Eženi

Procena vrednosti ukradenih dragulja iznosi oko 88 miliona evra, ali njihova istorijska vrednost daleko prevazilazi materijalnu — predstavljaju više od dva veka francuske imperijalne tradicije.

Filmski scenario u stvarnosti

Operacija je bila precizna i tiha. Dvojica napadača bila su na dizalici, dok su druga dvojica čekala sa motociklima za bekstvo. Vitrine su presečene specijalnim alatima, a čuvari blokirani bez upotrebe oružja. Tokom bega, jedna od najvrednijih tijara imperatrice Eženi ispala je i pronađena je oštećena u blizini muzeja, što ukazuje na brzinu i haotičnost povlačenja.

Reakcije i istraga

Francuski predsednik je pljačku opisao kao napad na kulturno nasleđe čitave nacije. U akciju je uključeno više od 100 istražilaca, a Interpol je raspisao međunarodnu poternicu za predmetima. Stručnjaci za umetnički kriminal upozoravaju da je vreme ključni faktor — ovakvi dragulji se lako mogu rastaviti i rastopiti, čime nestaju tragovi.

Istorijski kontekst

Luvr je i ranije bio meta lopova. Najpoznatiji slučaj desio se 1911. godine, kada je Mona Liza ukradena iz muzeja i nestala na dve godine. Ta krađa je, paradoksalno, od relativno poznate slike stvorila globalni simbol umetnosti.

Istraga i bezbednosni propusti

Galerija Apolona ostala je zatvorena dok traje istraga. Naknadno je otkriveno da alarmni sistem nije reagovao, a trećina prostorija nije imala aktivan video-nadzor. Ovakvi propusti postavili su ozbiljna pitanja o spremnosti muzeja na sofisticirane napade.

Kulturni šok

Krađa dragulja ne predstavlja samo ekonomski gubitak već i dubok udarac kulturnom identitetu Francuske. Ukradeni predmeti povezani su sa istorijskim ličnostima poput Napoleona i imperatrice Eženi, i deo su simbolike francuske moći i raskoši.

Šira debata o sigurnosti muzeja

Incident je otvorio debatu o tome kako savremeni muzeji štite pokretno nasleđe. Lopovi danas ciljaju manje komade koji se lako preprodaju, što dodatno otežava njihovo praćenje i povraćaj.

Epilog: trka s vremenom

Francuske vlasti sprovode intenzivnu potragu, ali stručnjaci upozoravaju da se sudbina dragulja odlučuje u prvih 48 sati. Ukoliko budu rastavljeni i rastopljeni, njihova istorijska vrednost biće izgubljena zauvek. Pljačka Luvra 2025. godine ušla je u anale kao jedna od najdrskijih umetničkih krađa savremenog doba.